glassrca

Pisah juce svoj prvi text pa da vam napisem nastavak.

Juce posle svega napeta atmosfera,ja povredjena njegovim recima,doduse i njenim postupkom,ali vise njegovim recima i prodje nekako taj dan u konfuziji. Cuti on,cutim ja.

Jutros je on potegao pricu na tu temu govoreci kako bi ona postupila isto i da joj je mama tu jer prosto tata je njen idol,iz moje perspektive samo kada je njoj potrebno. Ali to su njihovi odnosi i necu tu da ulazim. Ja kazem,jesam bila povredjena njenim postupkom ali vise me je povredio tvoj postupak. Kaze da sam negativna i da ne moze da se bori s mojim demonima. Ok,rekoh,ako ne mozes onda da se razilazimo na sta ce on pa ne moze,usla si mi u krv. Pa reko kada ti neko udje u krv ti mu ne kazes ne mogu da se borim s tvojim demonima vec se boris. Ja se s tvojim borim. Nije znao sta da odgovori vec se okrenuo,otisao da pere auto i kaze,ne mogu,negativnaa si. Ako ne mozes ajmo da se razilazimo,opet ja,na sta on kaze,ne treba da se razilazimo vec da se menjas. Hocu ja,ali ti treba da uradis nesto da ja budem pozitivna. Nisakim se ne druzimo,niko nam u kucu ne ulazi,na sta sam isto postavila pitanje,da li je vama oduvek ovako bilo da vam niko ne dolazi i nigde ne idete a oni su u glas rekli neee,nama je uvek kuca bila puna. Sto meni opet nabacuje jos jednu negativnu crtu i razmisljanje,da li sam ja stvarno toliko losa ili on ne zeli da menukljuci u njegov zivot pre mene. Nisam ja bila uzrok njegovor razvoda,da se razumemo,ona je otisla s drugim. Poenta ovog mog pisanja danas je pitanje,sta uraditi? Vredi li ostati u takvoj vezi ako si toksican? Vredi li ziveti uopste ako si toliko toksican? Da li i moji prijatelji osecaju to pa me mozda drze s vremena na vreme na udaljenosti? Ili ja samo umisljam. Ne znam. Nemam nemam veliki broj ljudi s kojima sam u kontaktu a to je posledica predhodnog braka a moj sadasnji partner je ovde odrastao a mi opet nemamo  nikakav drustveni zivot. Vredi li ziveti? Da li je moja majka bila u pravu kada sam htela da se razvedem kada je rekla bolje je i da umres nego da deca kazu ostavila nas majka? Ispostavilo se tako. Deca su me otpisala a ja nastavila da "zivim" ali eto vidite kako sam losa po okolinu. 

Vasa J 

Pa da pocnemo! Necu pisati hronoloski od pocetka mog zivota pa do danas,vec cu pisati onako kako se osecam u datom trenutku kada zelim da nesto podelim s vama.

Moracu ukratko da samo kazem da sam bila u braku u kom je bilo svega osim ljubavi.Mozda gresim ali iz ove perspektive onda je to bila bolesna ljubav.

To se zavrsilo pre 14 godina. Sada sam u vanbracnoj zajednici sa dobrim covekom a opet ne mogu da kazem da sve prsti od ljubavi.Ima tu paznje,brige,postovanja,ali nisam sigurna da je to ljubav.Ja imam dvoje dece iz prvog braka koji su prekinuli svaki kontakt samnom i ja se na to ne ljutim,ali mi je zao sto mi ne daju priliku da porazgovaram s njima,da pokusaju da shvate zasto sam bila primorana na neke korake.Imam tri unuceta kja i ne poznajem,tesko je nositi se s tim.Umori se covek od te borbe! Moj sadasnji partner ima troje dece i oni se trude da pokazu ljubav,ai nije to ljubav.Postovanje,ne osecaju se lepo kada je meni lose,u stvari svako od njih je drugaciji.Jako se trudim da budem kao prema svojoj deci,realna,iskrena,pazljiva,ali ja nisam njihova mama niti njihov tata i uvek cu biti svesno ili ne prilikom pozdravljanja recimo kada se odlazi na put zaboravljena u onom "Cao tajkic",iako sam ispostovala sve,i ja mislila sta treba da ponese na put,pripremila,izasla na kapiju da ispratim...ZABOLELO je...Boga mi je zabolelo!

A onda,moj partner iako je video koliko sam povredjena iako sam prokomentarisala,ja nikada necu biti ta kojoj ce se reci posle Cao Tajkic i cao Ti...prosto valjda tako mora jer ako od svojih rodjenih nemas nista kako mozes da imas od drugih,ma koliko se trudila,zaagrlio me,nesto izgovorio,a moje srce se komadalo po ko zna koji put,i samo me pustio i reko,ma nemam snage,okrenuo se i otisao da gleda tv i spava. Kada neko njega povredi od mojih ja sam u stanju da ga pojedem.Razuemem,dete mu je,ali najmanje sto je mogao je da me bar on ne povredi takvim ponasanjem!

Neko ce reci,pa ko te tera da to radis,sta te briga,ali to je prosto u meni.Mogla sam da me bas briga,ali to nesto u meni me je nateralo na takve korake,i iznova tera,i nikako da pobedim sebe i postanem drugacija. To je najnovije sto mi se desilo i s tim sam pocela.Sustina ovoga je pitanje kako postati drugacija i zastiti se da ne budes povredjen,jer ma koliko se trudio ocigledno ce biti uvek tako.

ja inace nisam pisac,samo zelim da olaksam sebi a mozda nekom i pomgnem mojim tekstovima jer sigurna sam bice ih jos.

 Hvala ako budete citali i razmenjivali vasa misljenja samnom

Vasa J 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.